Тврђава ЗВЕЧАН
НАЗИВ И АДРЕСА ГРАЂЕВИНЕ / ЛОКАЛИТЕТА
Тврђава Звечан, Звечан, Косово и Метохија
ВРСТА СПОМЕНИКА
Археолошки локалитет- тврђава
Решењем бр.173., од 29.08.1947. године проглашен за споменик културе а 1990.године за споменик културе од изузетног значаја.
ВЛАСНИШТВО
Покрајински завод за заштиту споменика културе у Приштини
Тврђава Звечан подигнута је на истоименом купастом брду, на левој страни реке Ибар, у непосредној близини погона рудника Трепча, у граду Звечану.
Први помен Звечана под именом Sfentzaninon, налазимо у XI веку у делу ,,Alexiade,, Aне Комнине, византијске принцезе, као српску пограничну тврђаву према Византији.
Српским освајањима византијских области на Косову, у времену од 1091. године до 1094. године Звечан губи значај пограничне тврђаве.
Следећи помен Звечана је 1321. године када Константин, син краља Милутина, после изгубљене битке са полубратом Стефаном Дечанским, бива убијен и сахрањен у цркви Св.Ђорђа. Затим, 1331. године када у династичким борбама између краља Стефана Дечанског и његовог сина, цара Душана, Стефан Дечански бива заробљен и пребачен у Звечан, где и умире. До краја XIV века Звечан је у власти српских великаша. Након тога је период када је под влашћу Турака, и постаје њихово важно војно упориште.
1689. године покушај Аустријанаца да заузму Звечан није успео, тако да је у XVIII веку сам запустео.
Тврђава Звечан је вишеслојно археолошко налазиште и има изузетан културно-историјски значај, као локалитет на коме се надовезују материјални трагови више култура.
Досадашње интервенције на локалитету обављале су се од 1957-1959. године. У наведеном периоду вршена су археолошка истраживања мањег обима.
1959. године конзервацијом је обезбеђен зид јужно од улаза у град и нивелисан је терен. Радови су извођени под руководством стручних лица Савезног института за заштиту споменика културе у Београду.
Пројекат „Уређење пешачких стаза са изградњом туристичких, рекреативних и културолошких капацитета“, реализован је 2015. године од стране општине Звечан уз сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда.
У оквиру овог пројекта изведени су следећи радови :
Направљен је контролисани улаз према горњем граду тврђаве, са уређеним платоом на коме је постављен објекат сувенирнице.
Уређене су пешачке стазе-прилази, према горњем граду тврђаве – „Главна “ стаза , дужине 725м, просечне ширине 1м, „Велика“ стазе, дужине 950 м, просечне ширине 1м, стаза од улице Немањића према јавним чесмама „Заграђе“ и „Јамбулин“ , дужине 700 метара.
Маркиране су стазе, постављани путокази и табле обавештења.
Дуж стаза су постављене информационе табле, постављене су клупе за седење и корпе за отпатке, делимично постављена дрвена ограда дуж стаза.
Осветљена је главна стаза према тврђави и горњи град тврђаве, као и прилазни пут од насеља Мали Звечан до подножја тврђаве .
Уређен је простор на коме су постављенe три дрвене надстрешнице-сеници са клупама за седење, на локацији код каменолома, одакле се пружа поглед на насеље Звечан и околину.
Нажалост, већи део мобилијара, осветљење тврђаве и расвета дуж стаза, информационе табле, које су постављене у оквиру наведеног пројекта, претрпели су бројна оштећења и захтевају поновну израду и постављање.
С обзиром на чињеницу да је тврђава лоцирана на самом врху брда изложена је ерозији тла, деловању климатских фактора, стога долази до пропадања материјала од кога је грађена растом вегетације, урушавањем зидина, неодржавањем и др. Све наведено утиче на њено даље пропадање.
Неопходно је да се од стране надлежних институција ( Републички Завод за заштиту споменика културе, Покрајински завод за заштиту споменика културе), предузму хитне интервентне мере како би се заштитило даље пропадање локалитета, потребни ареолошко-истраживачки и конзерваторски радови са циљем заштите, валоризације и презентације локалитета.
Уз наведене интервенције, рестаурацију, свеобухватно уређење тврђаве и њено екипирање за туристичку посету, увођење нових садржаја, Тврђава Звечан би била укључена у туристичку понуду општине Звечан и тако презентована на најбољи начин.
