Манастир БАЊСКА

Манастир Бањска се налази у живописном крајолику, на обали истоимене речице, десне притоке Ибра у подножју планине Рогозне. Манастир је удаљен 12 км северно од Звечана и на 4 км од магистралног пута Косовска Митровица – Краљево, на траси некадашњег, калдрмом поплочаног, пута Цариград – Дубровник.
Манастир је са црквом која је посвећена Светом архиђакону Стефану саграђен између 1312. године и 1316. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина. Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године, његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у бугарски град Софију, где се и сада налази.

По својој архитектури манастир Бањска спада у групу цркава рашког стила.
У основи црква је тробродна грађевина са полукружном олтарском апсидом. Са јужне и северне стране налазе се капеле. Припрата је имала две куле (звоника) на западној страни. Црква је обложена каменом оплатом у три боје.
Поред тога, фасада храма Св.Стефана била је богато украшена и скулптуром и каменом пластиком.
Главни понос Бањске било је чувено „бањско злато“, које су чинили танки златни листићи којима је облагана позадина фресака. Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената.

Манастир је страдао након Косовске битке, а за време владавине Турака више пута је спаљиван. Уследила је стагнација до половине 15. века, а затим и петовековно гашење монашког живота у манастиру. У 17. веку манастир је једно време био претворен у џамију. Пред Други Светски рат, 1939. године, манастир је конзервиран.